U svakodnevnim odnosima često se ne slažemo. Imamo različite potrebe, želje, stavove i očekivanja. I to je sasvim prirodno.
Pitanje nije kako da izbegnemo svako neslaganje, već kako da pronađemo rešenje kada ne želimo isto.
Da li je dovoljno da svako malo popusti ili možemo da pronađemo rešenje koje uvažava potrebe svih?
Šta je kompromis?
Kompromis podrazumeva da obe strane naprave određene ustupke kako bi postigle dogovor.
Na primer, jedna osoba želi da slobodan dan provede kod kuće, a druga da izađe. Dogovaraju se da deo dana provedu kod kuće, a deo u šetnji. Obe strane su nešto dobile, ali su se nečega i odrekle.
Kompromis može biti koristan i zdrav, sve dok ustupci nisu stalno jednostrani.
A šta je konsenzus?
Konsenzus podrazumeva zajedničko traženje rešenja koje svi mogu da prihvate.
Umesto da se pitamo čega možemo da se odreknemo, pokušavamo da razumemo šta je svakome zaista važno. Možda jednoj osobi treba odmor, a drugoj zajedničko vreme. Kada razumemo te potrebe, možemo pronaći rešenje koje uvažava obe.
Razlika je u tome što ne pregovaramo samo o tome ko će koliko popustiti, već pokušavamo da razumemo jedni druge i pronađemo zajednički put.
Kada kompromis postaje problem?
Kada uvek ista osoba popušta. Kada ćutimo da bismo izbegli sukob. Kada pristajemo iz straha da ćemo nekoga razočarati, naljutiti ili izgubiti.
Tada dogovor možda postoji, ali ne postoji nužno i osećaj da smo u njemu uvaženi.
Važno je da razlikujemo slobodan izbor da napravimo ustupak od osećaja da nemamo pravo na drugačiji izbor.
Zašto je to važno?
Zato što kvalitet odnosa ne zavisi samo od toga koliko se slažemo, već i od toga kako se odnosimo prema svojim i tuđim razlikama.
Možemo da se ne slažemo, a da se poštujemo. Možemo da imamo različite potrebe, a da pokušavamo da razumemo jedni druge.
Ipak, konsenzus nije uvek moguć, niti je svaki kompromis loš. Ponekad moramo da prihvatimo da ne možemo dobiti sve što želimo. Ali postoje granice, prava i vrednosti od kojih ne treba da odustajemo samo da bismo sačuvali mir.
Zdrav odnos ne znači da svi uvek dobijaju ono što žele. Znači da svako ima pravo da kaže šta mu je važno i da bude saslušan.
Za kraj, jedno pitanje
Kada se ne slažete sa nekim, da li pokušavate da dokažete da ste u pravu ili da razumete šta je oboma važno?
Možda je upravo to razlika koja menja način na koji gradimo odnose.
Ne moramo da mislimo isto da bismo pronašli zajednički put.
Sanja Grubor psiholog i psihoterapeut