Živimo u vremenu u kojem želimo sve, i želimo odmah. Brze rezultate, brza rešenja, brzo učenje, brze uspehe. Želimo da pronađemo pravu osobu, ostvarimo kvalitetan odnos, steknemo znanje, razvijemo svoje potencijale i budemo zadovoljni sobom. Po mogućstvu, bez mnogo čekanja, grešaka, razočaranja i neprijatnosti.
A ipak, neke od najvrednijih stvari u životu ne funkcionišu tako.
Za ono što zaista vredi potrebno je uložiti nešto od sebe.
- Za znanje su potrebni vreme, učenje, radoznalost i spremnost da priznamo koliko još ne znamo.
- Za uspeh su potrebni rad, trud, upornost i spremnost da nastavimo čak i kada rezultati ne dolaze onoliko brzo koliko bismo želeli.
- Za lični razvoj potrebni su iskrenost prema sebi, suočavanje sa sopstvenim ograničenjima i hrabrost da menjamo ono što nam više ne služi.
- Za kvalitetne odnose potrebni su vreme, prisutnost, pažnja, poverenje, razumevanje i spremnost da upoznamo drugu osobu, ali i da joj dozvolimo da upozna nas.
- Za bliskost su potrebni otvorenost, ranjivost i osećaj sigurnosti koji se ne može zahtevati unapred, već se gradi kroz iskustvo.
Ništa od toga ne nastaje samo zato što nešto želimo. Želja je važna, ali ona je tek početak. Ono čemu težimo traži i naše učešće.
Trud nije isto što i iscrpljivanje
To, naravno, ne znači da sve mora biti teško. Ne znači da treba da se iscrpljujemo, dokazujemo svoju vrednost ili ostajemo u odnosima i situacijama koje nas povređuju. Ne znači ni da će svaki trud doneti željeni rezultat.
Postoje okolnosti na koje ne možemo da utičemo. Postoje odnosi u kojima se trud jedne osobe ne može nadoknaditi trudom druge. Postoje trenuci kada je najzrelija odluka da prestanemo da ulažemo u nešto što nam ne uzvraća.
Zato je važno razlikovati trud koji nas razvija od truda kojim pokušavamo da zaslužimo ono što bi trebalo da bude uzajamno.
U odnosima i u odnosu sa sobom
U odnosima, na primer, ne možemo sami izgraditi bliskost za dvoje. Možemo biti iskreni, pažljivi i otvoreni, ali su nam za odnos potrebni i druga osoba, njena volja i njeno učešće.
Ne možemo preskočiti upoznavanje, a očekivati da nekoga zaista poznajemo. Ne možemo zahtevati poverenje, a ne dati vremenu i postupcima priliku da ga izgrade. Ne možemo očekivati da nas neko razume ako nikada ne pokušamo da mu objasnimo šta osećamo i šta nam je potrebno.
Isto važi i za odnos sa sobom.
Ne možemo očekivati da se osećamo sigurnije ako nikada sebi ne damo priliku da pokušamo nešto novo. Ne možemo razvijati samopouzdanje samo razmišljajući o tome šta bismo želeli da možemo. Ponekad je potrebno napraviti korak, pogrešiti, naučiti nešto i pokušati ponovo.
A onda, malo po malo, primetimo da smo se promenili. Da nam je nešto što nam je nekada bilo teško postalo lakše. Da bolje razumemo sebe i druge. Da umemo drugačije da reagujemo. Da smo izgradili nešto što ranije nismo imali.
I upravo u tome je vrednost procesa koji često želimo da preskočimo.
Vreme je prostor u kojem gradimo
Vreme nije samo ono što prolazi dok čekamo rezultat. Vreme je i prostor u kojem učimo, sazrevamo i gradimo.
Možda ne možemo ubrzati svaki proces. Možda ne možemo dobiti sve što želimo onda kada to želimo. Ali možemo odlučiti čemu ćemo posvetiti svoju energiju, šta smo spremni da učimo, u šta ćemo ulagati i kada ćemo prepoznati da je vreme da odustanemo.
Jer nije poenta truditi se oko svega. Poenta je prepoznati šta nam je zaista važno, a zatim tome dati dovoljno vremena, pažnje i sebe. Bez očekivanja da će se sve dogoditi odmah. Bez odustajanja na prvoj prepreci. Ali i bez uverenja da moramo da se borimo za baš sve.
Nema lakog puta do svega što zaista vredi. Ali postoji put koji, korak po korak, možemo da gradimo.
A možda je baš to jedna od važnijih životnih veština: naučiti da razlikujemo ono što želimo odmah od onoga što želimo dovoljno da bismo bili spremni da u tome istrajemo.
Sanja Grubor psiholog i psihoterapeut